Okrugli sto o zaštićenim područjima u Zasavici

Zasavica se nalazi u jugoistočnom delu Evrope, u Srbiji, na području južne Vojvodine i severne Mačve, istočno od reke Drine i južno od reke Save, na teritoriji opština Sremska Mitrovica i Bogatić. U ekološkom nizu smenjuju se vodeni i močvarni ekosistemi sa fragmentima poplavnih livada i šuma. Ukupna površina rezervata je 1825 ha od čega je 675 ha u prvoj kategoriji zaštite.

Slobodan Simić, upravnik Specijalnog rezervata prirode ’’Zasavica’’
  • Zasavica je staro korito reke Drine i Save, ali sa apsolutno Drinskim vodama u njoj i zbog toga što je to profiltrirana voda koja izvire duž Zasavice, pripada prvoj kategoriji vode u najvećem delu godine, osim leti kada zbog eutrofikacije prelazi u drugu kategoriju. Ne postoji nijedan zagađivač pa zato postoji neverovatno bogat biodiverzitet, koji sa Zavodom za zaštitu prirode Srbije istražujemo. Zato je 1997. godine proglašen za Specijalni rezervat prirode prve kategorije. Data je na upravljanje Pokretu gorana Sremska Mitrovica – rekao je Slobodan Simić, upravnik Specijalnog rezervata prirode ’’Zasavica’’.

Osnovna uloga rezervata je očuvanje prirodnog vodotoka karakterističnog za ravničarske predele kao i očuvanje vlažnih staništa koja se odlikuju značajnom biološkom raznovrsnošću.

Mihailo Stanković, stručni saradnik u Specijalnom rezervatu prirode ’’Zastavica’’
  • Ovde je otkriveno 147 novih vrsta za Srbiju, od toga 7 za ceo Balkanski prostor. U ovom rezervatu pronađeno je preko 250 fitoplanktonskih i 190 zooplanktonskih vrsta. Takođe ovde živi 60 vrsta gljiva i oko 700 vrsta viših biljaka. Najznačajnije biljne vrste su beli i žuti lokvanj, jezičasti ljutić, močvarna kopriva, testerica i aldrovanda. Moj najznačajniji pronalak bio je kada sam našao biljku, koja se sto godina vodila kao izumrla u Srbiji, a to je aldrovanda, poznata u narodu kao biljka mesožderka- objašnjava Mihailo Stanković, stručni saradnik u Specijalnom rezervatu prirode ’’Zastavica’’.

Tokom 2010. godine Fakultet Futura je uspostavio obrazovni poligon na lokalitetu Sadžak – Opština Sremska Mitrovica, neposredno uz reku Zasavicu. Maja 2010. godine zasnovano je prvo ogledno polje. Studentske posete imaju za cilj da studenti nešto više saznaju o biodiverzitetu i retkim ugroženim vrstama koje predstavljaju najveće vrednosti ovog područja.

Prof dr Jordan Aleksić predsednik Saveta Fakulteta za primenjenu ekologiju Futura
  • Studentske posete su organizovane u okviru praktične i terenske nastave iz predmeta Zaštita biodiverziteta, Zaštita i unapređenje šumskih i lovnih resursa i Ekosistemske tehnologije. Studenti se upoznaju sa značajem ovog zaštićenog prirodnog dobra zbog raznolikosti biljnih i životinjskih vrsta koje žive na njegovoj teritoriji, a mogu da čuju i kratka predavanja o brojnim autohtonim vrstama domaćih životinja koje se gaje na ovom području. Upoznaju se i sa načinom funkcionisanja bioprečistača otpadnih voda koji je postavljen u blizini ovog objekta – rekao je prof. dr Jordan Aleksić predsednik Saveta Fakulteta za primenjenu ekologiju Futura.

Priroda Srbije je veoma bogata retkim i zaštićenim biljnim i životinjskim vrstama. To je jedan od razloga zbog čega je područje Srbije uvršćeno u jedno od 153 svetska centra biološke raznovrsnosti prema kriterijumima medjunarodne Unije za zaštitu prirode. Takođe je jedan od 6 evropskih centara biološke raznovrsnosti, a o svemu tome bilo je reči na okruglom stolu o zaštiti prirode i zaštićenim područjima.

Predavanje "Problemi u sprovođenju zaštite prirode"
Predavanje “Problemi u sprovođenju zaštite prirode”
Doc. dr Radomir Mandić sa Fakulteta za primenjenu ekologiju Futura
  • Zakonskom regulativom pod režimom zaštite obuhvaćeno je 7,48 odsto teritorije ili 650 hiljada hektara, zaštićenog područja, od čega  je svega 5 odsto pod prvim stepenom zaštite, u drugom stepenu je 25 odsto, a pod trećim stepenom zaštite čak 70 odsto. Imamo specijalne rezervate prirode kao što je Peštarsko polje koje obuhvata 3 hiljade hektara površine, gde nema prvog stepena zaštite već samo drugog i trećeg. Problem jesu i aktivne mere zaštite, vraćanje tih vrsta na njihova prirodna staništa  – istakao je doc. dr Radomir Mandić sa Fakulteta za primenjenu ekologiju Futura.

Održan je i okrugli sto o zaštićenim prirodnim područjima na kome su učestvovali studenti i profesori sa Fakulteta za primenjenu ekologiju Futura kao i upravljači Specijalnog rezervata Zasavica. Takođe je održana i ekološka radionica, a sve u cilju podizanja nivoa znanja i veština o zaštiti prirode budućih kreatora ekoloških politika.

Slobodan Stefanović, asistent na Fakultetu za primenjenu ekologiju Futura
  • Studente redovno vodima u zaštićena prirodna dobra i sprovodimo terensku nastavu, a ovde su mogli da se upoznaju sa konkretnim problemima sa kojima je suočen upravljač prirodnog dobra Zasavice. Zato je važno da se deo nastave održava u prirodi – rekao je Slobodan Stefanović, asistent na Fakultetu za primenjenu ekologiju Futura.

Jednostavna, pouzdana i jeftina rešenja dolaze iz prirode. Priroda ima sposobnost samoobnavljanja vode, međutim nekontrolisano trošenje i zagađivanje ne daje dovoljno vremena da sistem obavi svoj posao. Iz tog razloga, neophodno je primeniti i pospešiti već uspostavljene prirodne procese.

Prof dr Jordan Aleksić predstavlja Ekosistemski procesor F300 ili prečistač
  • Jedan od projekata koji je realizovan je i Ekosistemski procesor F300 ili prečistač, koji treba da istretira otpadne vode do nivoa da se dobije voda koja može da se koristi ne samo za zalivanje već da se vraća za upotrebu, jer je 99 odsto prečišćena voda – objašnjava prof. dr Jordan Aleksić predsednik Saveta Fakulteta za primenjenu ekologiju Futura.

Na nacionalnoj mreži zaštićenih područja Ramsara, Zasavica se našla na listi Ramsarskih područja u Srbiji, kao 9 Ramsarsko područje u Srbiji, a prema klasifikaciji Međunarodne unije za zaštitu prirode, kao područje upravljanja staništima i vrstama ima četvrtu kategoriju. Od 2001. godine Zasavica je postala član Europark Federacije.

Ministarstvo zaštite životne sredine - Zasavica

You may also like...